Trejler za II Milenijum

U Zemlji Izrodvor gde senke traju...



I kao sto reče "bledi šapat Bele Tuge" :
 ... le rire sanglant d'un acte absolu,
médiocre spectacle d'une infériorité nouvelle,
subjugue toute tentative lucide de vengeance échappatoire ...

... krvavi smeh jednog bezuslovnog dela,
siromašna predstava jedne nove niže vrednosti,
potčinjava svaki svestan pokušaj za oslobađajućom osvetom ...

EPP

 

Zahvaljujemo sponzorima koji nam održavaju borbene snage ...

Koreni mita o Vukodlaku...

KNJIGA - I -
†
-:- KozelotT i Ante Krist -:-
†

KNJIGA - II -
†
-:- KozelotT i prozelitizam -:-
†

KNJIGA - III -
†
-:- KozelotT i liturgijski profil -:-
†

Uvod u veronauku 33-eg doba...

Traganje za svojim identitetom uvek dovodi izgubljene družine na polje svojih opsena oživljenih drevnošću svetilišta... Tu se zamenjuju izgubljeni rajevi za novokomponovane vrtove bezukusnog savršenstva i podižu se spomenici rentabilnim pogledima u ime blagostanja sopstvenog bespuća. Vremena su tako pogođena da se po sasvim pristupačnoj ceni može sasvim prirodno ubaciti zdrav duh u zdravo telo uz pomoć dijagnoze postavljene od strane društvenog poretka...
No, da se vratimo našoj modernoj obuci... Šta smo ono naučili o prirodnim naukama ?...


A da... raspored je tako podešen da omogućuje olakšavajuće okolnosti u svako doba...
Mnogo je bitno razvedriti duh nakon teškog radnog dana... Od preopterećenog unosa tamjanskih neobrađenih emanacija u razumne ćelije, sve sindrome toksičkog šoka ni golubovi ne mogu podneti a kamoli kozja koncentracija...
Ovde nema protivsredstva, ali je stvorena posebna grana domaće liberalne medicine koja omogućuje da sve to prođe neosetno...

Vremena blagostanja...

Nakon svih proteklih nedaća, bilo je prostora i vremena za razonodu i otkrivanje nenaslućenih umeća... Tako je skriveni talenat jednog jarca izašao iz senke, i ponovo je stekao popularnost koju mu je koza bila otela. A kako se to desilo, opet ćemo saznati zahvaljujući našem reporteru koji je zabeležio taj nesvakidašnji događaj sa člankom koji sledi...

Jarac koji igra fudbal

Svašta životinje znaju ili ih ljudi nauče da rade, ali strast za sportom jednog jarca pročula se diljem Bosne.
Četvoronožni „fudbaler“, koji je vlasništvo Paje Prpe iz okoline Saračice, naselja između Banjaluke i Bronzanog Majdana, postao je glavna tema narodnih zborova i svetkovina, a oni sumnjičavi dolaze sami da se uvere koliko u tome ima istine. A Paja Prpa, vlasnik jarca kune se da je sve sto odsto istina:
- Neviđeni je talenat za fudbal i zato ga svi zovemo Maradona. Evo ga, pa pogledajte, ispod šljive pored kuće satima šutira loptu, čas glavom, čas nogom, umije i neke driblinge da uradi. Više ga svijeta gleda nego prave fudbalere na stadionima u RS. A najčešći jarčev saigrač je moj sin Miloš, budući đak prvak.

Nakon izdanja ovog članka, anketa je izvršena i pronađeni dokazi su nas doveli do lica odgovornog za ovaj slučaj...


Sve je ovo definitivno inspirisalo nastojeće naraštaje da se neprekidno prevazilaze kako bi dosegnuli ideal lica po čijem su obličju stvoreni...



No, sve je to samo izgled... Okultne sile koje pokreću točak i ocrtavaju stazu su nevidljive ruke koje trzaju konce duhovnih zapletenih čvorova...
Nastavlja se priča 33-eg doba, ali treba se biti spreman na to da se sa ivice isuviše lako kliže unazad...

Prvi Brojanički Rat

Zbog pretnje tuđih nevernih sila, morali smo pokrenuti poteru za njima pošto su nam kidnapovale sve i jednu brojanicu, što je doprinelo švercovanju i nezakonitom korišćenju ovog svetog predmeta.
Naš revolt je bio bez milosti, morali su nam platiti za to !
Naš specijalni izveštač na licu mesta je snimio i obesmrtio ovaj istorijski događaj koji je za sva vremena promenio duhovni tok naše liturgije i sadržaj veronauke...
Bila su to vremena jedne dubinske introspekcije, a i prirodne odbrane za naše ime...

Izgubila sam brojanicu !

Pomozite braćo i sestre !
Prvi slučaj zabune u našem stadu otkad smo otkrile crkvu... je gubitak brojanice naše čuvene sestre. To je postavilo temelje svih naših egzistencijalnih pitanja... uvođenje vanrednog stanja u ritmu zvona je bilo neminovno...
Kada znamo u kojoj je meri brojanica zamenila identitet... ni broj pedigrea joj više nije ravan ! Onda možete lako pretpostaviti kako se naša sestra osećala izgubljenom, ponovo je postala neizabrana, kako to bože bit ?!

Kozja Hronika, manifesto

Sve je počelo kada su jednog svetog dana koze otkrile crkvu*, pokrivenu zemljanim plaštom, i tada shvatile da svaka tajna kadtad izlazi na površinu... Ali razum koji prebiva u tim tajnama najčešće ostane na dnu i vene u zaboravu... Taj princip koji očigledno zadnjih decenija krišom vaja društveni duhovni život, razvija jedan trend koji odvaja ljude od istinskog verovanja koje hrani ljudskost u njima, i tiho se uvlači u njihov svakodnevni život otuđujući ih od sopstvenog životnog puta i od sopstvene svesti. Svaki osećaj, svaki ideal nailazi na zid površnosti, a kako može čežnja da bude površna, da predstavlja samo lice jednog praznog postojanja ? Zašto preovladava ta potreba da usvajamo spoljne uticaje, umesto da izvlačimo iz svoje unutrašnjosti srž svoje biti ? Zašto ugroziti svoju pojedinost, odbaciti sebe i zameniti se krutom ograničenošću izveštačene mudrosti koja je samo izraz potrebe za sigurnošću onda kad je čovek preneražen sumnjom i nepouzdanošću. Nije li to neposredan pravac ka netrpeljivosti sa kojom se ulazi u igru neshvatljivog neprijateljstva ? Kad bismo bili u skladu sa pokretnim razmišljanjem, ne bi li nam se smernost i otvorenost održale u bilo kakvim uslovima ? Kako bismo mogli znati gde nam je mesto na ovome svetu, ako smo opijeni pomisom da smo kojekakvi izabranici i samim time negiramo ostale ?
Svako će svojim perom pisati svoju filozofiju istine, nije bitan pravac koliko da se bude iskren sa samim sobom.

I upravo, takva zapažanja ne mogu da ne inspirišu čoveka ukoliko pošteno sagleda trenutno stanje... Mi smo to izrazili kroz humor, bez mržnje ali sa izraženim cinizmom, bez zlonamere vređanja ali sa nadom da reanimiramo zamrlo pamćenje, jer zaprepašćenje ništa ne menja u tom krugu nesalomljivih laži, pa zašto se onda ne bismo nasmejali ? ;-)

___________________________
* KOZE OTKRILE CRKVU

ARANĐELOVAC - Spomen-crkvu Sveti arhangel, podignutu 1444. godine u Brezovcu kod Aranđelovca, od zaborava sačuvale su - koze! Naime, stado koza pod krošnjama drveća odmaralo se posle paše. Koze imaju običaj da, pre nego što legnu u hladovinu, kopaju nogama kako bi obezbedile "mekše tlo".

Čobanin je u jednom trenutku čuo da pod topotom kozjih papaka nešto odzvanja. Prišao je i ugledao drveni krst. Ubrzo je crkva otkopana. Prema uklesanom zapisu nad ulaznim vratima, crkva je bila napuštena od 1550. do 1795. godine. Obnovljena je 1836. godine.